Demografske promene u svetlu budućeg razvoja Srbije

Demografske promene nastale u Srbiji tokom poslednjih decenija,kao i posledice koje proizilaze iz nove realnosti zahtevaju ozbiljan društveno-politički angažman. Ako politička elita misli na budućnost, morala bi što pre krenuti ka preduzimanju konkretnih mera.

Autor Miodrag Pantović

Drastične demografske promene kroz koje poslednjih decenija prolazi srpsko društvo, te posledice koje proizilaze iz nove realnosti zahtevaju ozbiljan društveno-politički angažman. Proces starenja stanovništva, koji je započeo još sedamdesetih godina 20. veka, kulminirao je 1992. godine kada je po prvi put zabeležen negativan saldo prirodnog priraštaja, koji se od tada u različitim varijabilama kreće u proseku od približno -25 000 godišnje. Za zemlju veličine Srbije, to predstavlja značajan problem. Ako se ovakvi demografski trendovi nastave, u Srbiji će 2050. godine živeti 1.5 milion ljudi manje nego danas, odnosno ukupna populacija će se sa sadašnjih 7.5 opasti na ispod 6 miliona. Istovremeno, procenat starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji Srbije će, uz nastavak ovakvog trenda, dostići oko 40% ukupne populacije do 2050. godine, svrstavajući Srbiju na listu duboko starih društava. Nažalost, proces demografskih promena praćen je i internim migracijam ka većim urbanim centrima, prvenstveno Beogradu i Novome Sadu, dovodeći do pražnjenja unutrašnjosti Srbije. Nažalost, ovakav razvoj populacione strukture Srbije otvara niz pitanja i izazova koje bi kreatori budućnosti trebali staviti visoko na lestvicu svojih prioriteta.

1. Izazovi ekonomskog razvoja Srbije usled demografske tranzicije

Starenje stanovništva sa sobom nosi i problem budućeg nedostatka radne snage sa kojim će se Srbija neminovno suočiti. Već 2020. godine, sa odlaskom takozvane baby boom generacije u penziju, ovaj problem će poprimiti ozbiljne razmere. Nažalost, zemlja je već dugo suočena sa odlivom mozgova (naročito među visokokvalifikovanim kadrom u tehničkim naukama) gde Srbija drži jedan od svetskih rekorda. Tvorci budućeg srpskog razvoja moraju razmišljati i o prostoru uvoza radne snage. Pošto se ceo region suočava sa sličnim problemima, najbliže rešenje predstavlja područje Kosova koje još uvek poseduje relativno mlađu populaciju u odnosu na ostatak regiona, a visoku stopu nezaposlenosti. Alternativu predstavljaju tržišta radne snage u Aziji i Africi.

Starenje stanovništva nemivno dovodi do pritiska na socijalni sistem što će se verovatno manifestovati daljim produženjem starosne granice za odlazak u penziju. Kao posledicu, takav proces dovodi i do kasnijeg ulaska mladih na tržište rada, a samim tim i do manjeg broja onih koji će plaćati doprinose. To sve vodi i ka kasnijem zasnivanju porodice, ili ostajanju na jednom detetu, što negativno utiče na stopu prirodnog priraštaja.

1. Bezbednosni izazovi Srbije izazvani demografskim promenama

Starenje stanovništva neminovno će se odraziti i na bezbednosnu klimu u Srbiji. Profesionalizacija vojske je za sada prvi korak prilagođavanja bezbednosnih struktura zemlje ovim demografskim izazovima. Pražnjenje velikog dela teritorija Srbije (južna Srbija, administrativna linija sa Kosovom) – koji je u bezbednosnom smislu i najosetljiviji – postaviće i pitanje mogućnosti buduće kontrole ovog prostora.

1. Demografija i mladi

Sumorni procesi sa porastom udela starih okrenuće i fokus političkih partija ka zadovoljavanju potreba starije populacije čime će se mladi naći u zapećku političkih parola. Dosadašnja tranzicija u Srbiji najviše ugrožava mlado stanovništvo u unutrašnjosti Srbije, pogotovo u gradovima bivših socijalističkih giganata (Bor, Priboj, Kraljevo…) gde mladi usled nemogućnosti perspektive masovno emigriraju ka Beogradu ili Novom Sadu, stvarajući time pritisak kako na tržište rada, tako i na komunalnu infrastrukturu velikih gradova. S druge strane, visoko-obrazovani kadar iz velikih sredina napušta Srbiju i traži posao u razvijenim zemljama, čime se stvara destruktivni krug koji sam po sebi nagriza ekonomsko i socijalno tkivo Srbije.

1. Mogući predlozi rešenja problema

Vlada Srbije je 2008. usvojila strategiju za podsticanje rađanja sa predlogom praktičnih mera kako bi se demografska erozija zaustavila. Međutim, zbog ekonomske krize gotovo nijedan zaključak u okviru strategije nije primenjen. Sa aktiviranjem strategije, vladajuća elita bi pokazala da joj je stalo do očuvanja budućnosti stanovništva Srbije. Prazne, populističke parole o budućnosti nacije bez ikakvih praktičnih poboljšanja predstavljaju samo prazno slovo na papiru.

Sveobuhvatnom reformom sistema socijalnog osiguranja otvorio bi se prostor za ulazak mladih na tržište rada što bi samo po sebi dovelo da poboljšanja njihovog socijalno-materijalnog položaja i češćeg odlučivanja na zasnivanje porodice. Takođe, reforma univerzitetskog sistema koja bi omogućila ravnomerno raspoređivanje akademski obrazovanih po granama privrede kako ne bismo bili u situaciji da su pojedine oblasti privrede prenatrpane, dok druge prosto “vape” za stručnjacima, doprinela bi poboljšanju položaja mlade populacije.

I naravno, ulaganje u infrastrukuru i privlačenje stranih investicija u takozvanim devastiranim područjima dovelo bi do usporavanja daljih unutrašnjih migracija i potencijalnog zaustavljanja propadanja srpske unutrašnjosti.

Stanje je izuzetno loše i malo vremena je ostalo. Ako politička elita misli na budućnost, morala bi što pre krenuti ka preduzimanju konkretnih mera kako ne bismo došli u situaciju da nam i autoputevi i železnica postanu nepotrebni jer neće biti nikoga ko bi ih koristio. Mislite o tome.

Miodrag Pantović (1984) je diplomirani pravnik. Saradnik je više nevladinih organizacija u pravnoj oblasti. Stažirao je kao stipendista Vlade Švajcarske u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u u Hagu, a kao stažista je radio i u Evropskom Parlamentu.

Ovaj tekst je objavljen kao deo inicijative fonda TransConflict Serbia, pod nazivom ‘Budućnost Srbije o Budućnosti Srbije’.

Ukoliko želite da redovno pratite aktivnosti fonda TransConflict, molimo Vas da pogledate ovde. Ako ste zainteresovani da podržite naš rad, pogledajte ovde.