Transconflict Serbia | NGO Serbia and the UK

Glavni međunarodni bezbednosni akteri su:

• Ujedinjene nacije (UN)
• Evropska unija (EU)
• Organizacija severno-atlantskog saveza (NATO)
• Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Međutim, postoji i niz drugih, manje poznatih bezbednosnih aktera koji imaju važnu ulogu u obezbeđivanju kolektivne bezbednosti, uključujući:

• Zapadnoevropsku uniju (WEU)
• Zajednicu nezavisnih država (ZND)
• Pakt za kolektivnu bezbednost (CSTO)
• Šangajsku organizaciju za saradnju

Ujedinjene nacije (UN) (1)

Osnovane nakon Drugog svetskog rata, kao zamena za Ligu naroda, UN su međunarodna organizacija koja je “posvećena očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, razvijanju prijateljskih odnosa među narodima i promovisanju društvenog napretka, boljeg životnog standarda i ljudskih prava”. UN se sastoji od 192 zemalje članice, a trenutni Generalni sekretar je Ban Ki-mun. UN se finansira iz dobrovoljnih priloga svojih država članica, dok organizacija ima šest službenih jezika – arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski.

Struktura i Organizacija (2)

Glavni organi Ujedinjenih nacija su:

• Generalna skupština (3) – Glavni organ UN-a za razmenu mišljenja, kreiranje politike i predstavljanje organizacije, koje čini jedinstven multilateralni forum za diskusiju o svim pitanjima koja su obuhvaćena Poveljom UN-a.
• Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – jedan od glavnih organa UN-a, odgovoran za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, te za odlučivanje u skladu sa principima i svrhom UN-a;
• Ekonomski i socijalni savet – glavni organ za koordinaciju ekonomskim, socijalnim i ostalim pitanjima vezanim za rad specijalizovanih agencija UN-a, funkcionalnih komisija i regionalnih komisija;
• Međunarodni sud pravde (MSP) – glavni sudski organ UN-a koji, u skladu sa međunarodnim pravom, rešava pravne sporove koje dostavljaju razne države, te daje savetodavno mišljenje o pravnim pitanjima upućenima od strane ovlašćenih organa UN-a i specijalizovanih agencija.

UN se takođe sastoji od broja specijalizovanih agencija i srodnih organizacija, uključujući (4):

1. Međunarodni monetarni fond (MMF) – radi na podsticanju globalne monetarne saradnje, finansijske stabilnosti i olakšavanja međunarodne trgovine;
2. Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) – promoviše međunarodnu saradnju kroz obrazovanje, nauku i kulturu;
3. Svetska bankarska grupa (SBG) (5) – pruža finansijsku/tehničku pomoć zemljama u razvoju;
4. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) – rukovodstvo o globalnim zdravstvenim pitanjima;
5. Svetska trgovinska organizacija (STO) – jedino međunarodno telo koje se bavi pravilima trgovine;

UN se takođe sastoji od raznih programa i fondova, uključujući: (6)

1. Kancelariju Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) – sprovodi i koordinira međunarodne akcije za zaštitu izbeglica i rešavanje problema izbeglica širom sveta.
2. Dečiji fond UN-a (UNICEF) – bavi se dečjim pravima, njihovim položajem, razvojem i zaštitom, rukovodeći se Konvencijom o pravima deteta;
3. Program za razvoj UN-a (UNDP) – globalna mreža za razvoj UN-a, koja povezivanjem zemalja kroz znanje, iskustvo i resurse pomaže ljudima da izgrade bolji život;
4. Program ljudskih naselja UN-a (UN-HABITAT) – promoviše socijalno i ekološki održiva naselja sa ciljem obezbeđivanja adekvatnog stambenog smeštaja;
5. Svetski program hrane UN-a (SPH) – pomaže ljudima koji nisu sposobni da proizvedu ili da obezbede dovoljno hrane za sebe i svoje porodice.

UN i kolektivna bezbednost

Poglavlje 5 Povelje Ujedinjenih nacija (7) daje Savetu bezbednosti “primarnu odgovornost za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti”, koja se ispunjava kroz specifična ovlašćenja da: (8)

• “Ispita svaki nesporazum…s ciljem utvrđivanja da li [to] može da ugrozi očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti” (član 34, poglavlje VI (9)) i da “daje preporuke stranama u cilju mirnog rešavanja sporova.”(čl. 36, poglavlje V)
• “Odluči koje mere, ne uključujući upotrebu oružane sile, treba da budu primenjene kako bi odluke Saveta bezbednosti imale efekat”, a koje “mogu uključivati potpuni ili delimičan prekid ekonomskih odnosa i…sredstava komunikacije, kao i prekid diplomatskih odnosa” (čl. 41, poglavlje VII (10))
• “Mogu preduzeti takvu akciju….ukoliko je neophodno, s ciljem održavanja ili ponovnog uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti”, ako Savet bezbednosti ‘smatra da bi mere predviđene u članu 41. bile neadekvatne ili se pokazale kao takve “(čl. 42, Poglavlje VII.)

Savet bezbednosti se sastoji od 15 članova – pet stalnih (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD) i deset izbornih (odluke o tome donosi Generalna skupština na regionalnom nivou, sa mandatom u trajanju od dve godine). Dok drugi organi UN-a samo daju preporuke državama članicama, Savet bezbednosti ima moć da donosi obavezujuće odluke u vidu rezolucija Saveta bezbednosti UN. Pet stalnih članica imaju pravo veta nad materijalnim, ali ne i proceduralnim rezolucijama, što stalnim članicama omogućava da blokiraju usvajanje, ali ne i raspravu o rezoluciji koju smatraju neprihvatljivom.

Mirovne misije

UN definiše mirovne misije kao “jedinstven i dinamičan instrument razvijen… kao način da se zemljama rastrzanim sukobima pomogne u stvaranju uslova za trajni mir”. Neprestani razvoj uloge mirovnih snaga – naročito nakon završetka hladnog rata i pojave novih bezbednosnih pretnji -znači da mirovne snage u današnje vreme preduzimaju različite komplikovane zadatke dizajnirane tako da garantuju primenu sveobuhvatnih mirovnih sporazuma, uključujući upravljanje i reformu sektora bezbednosti, razoružanje, demobilizaciju i reintegraciju bivših boraca, kao i nadgledanje ljudskih prava. UN trenutno ima 15 mirovnih operacija raspoređenih u raznim zemljama širom sveta, uključujući Avganistan, Sudan, Liberiju, Siriju, Liban, Kipar i Istočni Timor (pogledajte dijagram ispod za više detalja).

U zavisnosti od mandata, od mirovnih misija se može očekivati da (11):

• Budu raspoređene kako bi sprečile izbijanje sukoba i prelivanja sukoba preko granica;
• Stabilizuju situaciju nastalu usled sukoba posle prekida vatre, te da stvore okruženje za trajni mir;
• Pomognu u sprovođenju sveobuhvatnog mirovnog sporazuma;
• Predvode države ili teritorije kroz proces tranzicije ka stabilnim vladama, koje počivaju na demokratskim principima dobrog upravljanja i ekonomskog razvoja.

Evropska Unija (12)

EU, koja je 1. novembra 1993. godine Ugovorom iz Mastrihta osnovana na temeljima Evropske ekonomske zajednice, trenutno se sastoji od 27 država članica. Usvajanjem Lisabonskog ugovora (13) – “sa ciljem poboljšanja efikasnosti i demokratskog legitimiteta Unije i poboljšanja koherentnosti njenih akcija”, EU je u skorije vreme pretrpela niz ključnih promena. Najznačajnije od njih uključuju još više kvalifikovanog većinskog glasanja (KMV) u Savetu ministara, veće zajedničko angažovanje Evropskog parlamenta i Saveta ministara u zakonodavnim procesima, kao i stvaranje dve nove pozicije – dugoročne pozicije Predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku – koji će predstavljati ujedinjeni stav o politici EU.

Struktura i organizacija (14)

Važne institucije i organi EU su:

• Evropska komisija – predstavlja i podržava interese EU kao celine, i nezavisno od nacionalnih vlada. Komisija izrađuje nacrte predloga za nove evropske zakone i izvršnu funkciju EU, odgovorna je za upravljanje svakodnevnim aktivnostima, kao što su sprovođenje politika EU, vođenje programa i potrošnja datih sredstava.
• Evropski savet – druga institucija EU, sačinjena od šefova država ili vlada zemalja članica EU, zajedno sa Predsednikom i Predsednikom Komisije. Sastancima predsedava Predsednik Saveta. Iako nema formalnu zakonodavnu vlast, Savet se bavi važnim pitanjima i sve odluke su “veliki podsticaj u definisanju opštih političkih smernica Evropske unije”.
• Savet Evropske unije – glavno telo EU za donošenje odluka. Predstavlja države članice, dok na sastancima Saveta prisustvuje po jedan ministar iz svake nacionalne vlade EU. Koji ministar će prisustvovati kojem sastanku zavisi od toga koji predmeti su na agendi (15). Ključne odgovornosti Saveta su, i) donošenje evropskih zakona (zajedno sa EP u mnogim oblastima politike), ii) koordinisanje široke ekonomske politike zemalja članica, iii) zaključivanje međunarodnih sporazuma između EU i drugih zemalja/međunarodnih organizacija, iv) usvajanje budžeta EU (zajedno sa EP), v) razvoj Spoljne i bezbednosne politike EU (na osnovu smernica Evropskog saveta);
• Evropski parlament (EP) – tri osnovne uloge Parlamenta su usvajanje evropskih zakona (zajedno sa Savetom u mnogim oblastima politike), ostvarivanje demokratskog nadzora nad drugim institucijama EU i podela ovlašćenja sa Savetom po pitanjima budžeta EU. Poslanike biraju građani država članica svakih pet godina;
• Sud pravde Evropske unije – razmatra zakonitosti akata institucija EU, garantuje da države članice deluju u skladu sa obavezama iz Ugovora, i tumači zakon Evropske unije na zahtev nacionalnih sudova i tribunala;

Osim ovih institucija, EU ima i brojna druga tela koja imaju specijalizovane uloge, uključujući (16):

• Evropski ekonomski i socijalni odbor (EESC) – konsultativno telo koje civilnom društvu, poslodavcima i zaposlenima pruža platformu za izražavanje njihovih stanovišta o pitanjima Evropske unije;
• Odbor regija – daje glas lokalnim i regionalnim vlastima;
• Evropska investiciona banka (EIB) – finansira investicione projekte EU, i pomaže malim preduzećima putem Evropskog investicionog fonda;
• Evropska centralna banka (ECB) – odgovorna za oblikovanje i sprovođenje ekonomske i monetarne politike EU;
• Evropski ombudsman – vodi istragu o žalbama u vezi sa slučajevima lošeg upravljanja od strane institucija i tela EU.

EU i kolektivna bezbednost – Zajednička spoljna i bezbednosna politika (CFSP)

Svaka država članica se obavezala na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, koja im omogućava “da govore – i deluju – kao jedan entitet u svetskoj politici”. Iako ključne odluke (tj. one sa vojnim ili odbrambenim implikacijama) zahtevaju jednoglasnost, uvedena je fleksibilnija procedura glasanja kako bi pojedinačne vlade imale mogućnost da se uzdrže od glasanja, kod donošenje odluka većinskim glasanjem i za većinu zemalja da deluju samostalno. Evropska bezbednosna i odbrambena politika ima za cilj jačanje spoljašnjih sposobnosti EU kroz razvoj civilnih i vojnih kapaciteta u sprečavanju konflikata i kriznom menadžmentu. Glavni koordinator i predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost unutar EU je Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

U skladu sa Ugovorom o Evropskoj uniji, član 11, ciljevi zajednički definisane i implementiran Spoljne i bezbednosne politike su:

• očuvanje zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija,

• jačanje bezbednosti Unije,

• očuvanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti, u skladu sa principima Povelje UN, Završnim aktom iz Helsinkija i ciljevima Pariške povelje, uključujući i one na spoljnim granicama,
• unapređenje međunarodne saradnje,
• razvoj i konsolidacija demokratije i vladavine prava, i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U kontekstu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike osnovan je niz tela:

• Savet za opšte poslove i spoljne odnose (GAERC) – Ministri spoljnih poslova iz svake države članice EU se sastaju kako bi razgovarali o pitanjima spoljnih odnosa i opšte politike
• Politički i bezbednosni odbor (PSC) – prati stanje u oblastima koje pokrivaju spoljnu politiku i bezbednost, doprinosi definisanju politike i prati sprovođenje odluka Saveta.

Nekoliko agencija je takođe osnovano s ciljem sprovođenja specifičnih tehničkih, naučnih i upravnih poslova u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike:

• Evropska odbrambena agencija (EDA) – njene primarne funkcije uključuju razvoj odbrambenih kapaciteta, promovisanje Istraživanja i tehnologiju odbrane (R&T); promovisanje saradnje u oblasti naoružanja, stvaranje konkurentnog tržišta evropske odbrambene opreme i jačanje evropske odbrambene, tehnološke i industrijske baze. Opšti cilj je unapređenje uspešnosti odbrane u Evropi kroz promovisanje unutrašnje koherentnosti.
• EU Institut za bezbednosne studije (ISS) – autonomni think-tank, čiji su primarni ciljevi pronalaženje zajedničke kulture bezbednosti za EU, pomoć u razvoju i projektovanju Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i bogaćenje strateške rasprave u Evropi. Institut takođe vrši analizu i obezbeđuje predviđanja Savetu EU i Visokom predstavniku Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
• Evropski satelitski centar (EUSC) – podržava donošenje odluka EU kroz analizu satelitskih snimaka i kolateralnih podataka.

Stvaranje pozicije ‘Visokog predstavnika Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku‘

Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma uspostavljena je i nova pozicija sa odgovornostima za usklađivanje i koordinaciju spoljnog delovanja EU između Komisije i Saveta, što znači da Visoki predstavnik ima proširene predstavničke i participativne uloge u Zajedničkoj spoljnoj i beznednosnoj politici, uključujući:

• sprovođenje spoljne i bezbednosne politike u ime Saveta (ToL, član 9E, stavka 2);
• predsedavanje Savetom za spoljne odnose (ToL, član 9E, stavka 3);
• učestvovanje u izradi spoljne i bezbednosne politike, sa novim pravom na “podnošenje predloga po sopstvenoj inicijativi ili u dogovoru sa Komisijom”, kao i mogućnost “upućivanja pitanja Savetu i sazivanja vanrednih sastanaka o hitnim pitanjima”.
• predstavničku ulogu u “vođenju političkog dijaloga sa trećim licima, i izražavanju stava EU u međunarodnim organizacijama i na međuvladinim konferencijama” (ToL, člana 13a, stavka 2).
• odgovornost za omogućavanje usklađivanja stavova zemalja članica.

Visoki predstavnik će imati pomoć od strane Službe za evropsko spoljno delovanje (EEAS) (ToL, član 13a, stavka 3), koji zastupaju zvaničnici iz Saveta, Komisije i diplomatskih službi država članica. Cilj ove Službe je smanjivanje spoljnih usluga EU povezivanjem i kombinovanjem svih aktera koji se bave spoljnim poslovima.

Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX)

EULEX je najveća civilna misija ikada pokrenuta u okviru evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP). Glavni cilj je pružanje pomoći i podrške kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, posebno u oblasti policije, pravosuđa i carine. Misija nije na Kosovu kako bi upravljala ili vladala. To je tehnička misija koja će imati nadzornu, mentorsku i savetodavnu ulogu, sa određenim brojem ograničenih izvršnih ovlašćenja. EULEX deluje u skladu sa opštim odrednicama Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ima jedinstven lanac komande u Briselu.

Misija EULEX je definisana na sledeći način:

ESDP misija će pomagati kosovskim vlastima, pravosudnim organima i agencijama za sprovođenje zakona u njihovom napretku ka održivosti i odgovornosti. To će dalje razvijati i jačati nezavisni i multietnički sistem pravde i multietničke policije i carinske službe, obezbeđujući da ove institucije budu slobodne od političkog mešanja i da poštuju međunarodno priznate standarde i najbolju evropsku praksu. Misija će, u punoj saradnji sa programima pomoći Evropske komisije, implementirati svoj mandat putem nadgledanja, praćenja i savetovanja, zadržavajući određene izvršne nadležnosti.

Severno-atlantski savez ili Organizacija severnoatlantskog sporazuma (NATO) (17)

Severno-atlantski savez (NATO) (18) je međuvladin vojni savez koji počiva na Severnoatlantskom paktu (takođe poznatom i kao Vašingtonski ugovor), koji je potpisan 4. aprila 1949. Suštinski cilj NATO-a je očuvanje slobode i bezbednosti svih njenih članica političkim i vojnim sredstvima u skladu sa Vašingtonskim ugovorom i načelima Povelje Ujedinjenih nacija (19), pri čemu su zemlje članice saglasne da obezbeđuju uzajamnu odbranu u odgovoru na napad bilo koje spoljne strane. NATO se trenutno sastoji od 28 država članica i 22 partnerske zemlje.

Struktura i Organizacija (20)

Osnovne institucije za sprovođenje politike i donošenje odluka u NATO-u su:

• Severnoatlantski savet (NAC) –sačinjen je od stalnih predstavnika svih zemalja članica koji se sastaju najmanje jednom nedeljno. Sastancima predsedava Generalni sekretar, ili, u njegovom odsustvu, njegov zamenik. Savet je jedino telo u okviru NATO-a čije nadležnosti proizilaze direktno iz Severno-atlantskog ugovora i koje ima politički autoritet i nadležnost donošenja odluka.
• Odbor za planiranje odbrane (DPC) – obično se sastoji od stalnih predstavnika, ali se takođe sastaje i na nivou Ministara odbrane najmanje dva puta godišnje; uglavnom se bavi pitanjima odbrane i temama vezanim za planiranje kolektivne odbrane.
• Grupa za nuklearno planiranje (NPG) –sastoji se od Ministara odbrane zemalja članica koje učestvuju u Odboru NATO-a za planiranje odbrane; sastaju se u redovnim intervalima u Grupi za nuklearno planiranje (NPG), gde diskutuju o specifičnim pitanjima u vezi sa nuklearnim snagama.

Glavni forumi za konsultacije i donošenje odluka imaju podršku Odbora koji garantuju da je svaka zemlja članica zastupljena na svim nivoima i u svim oblastima delovanja NATO-a u kojima učestvuje (21).

• Politički odbor (PC) – sačinjen je od svih država članica, i usmeren na sva politička pitanja bezbednosti NATO-a, njegovih članica i partnerskih zemalja. Članovi Političkog odbora su politički savetnici nacionalnih delegacija, a Odbor je povremeno ojačan u skladu sa zahtevima eksperata.
• Vojni odbor (MC) – je viši vojni autoritet u NATO-u, sastavljen od svih država članica, u okviru sveukupne nadležnosti Severnoatlantskog saveta i Odbora za planiranje odbrane. Predsednik Vojnog odbora je ujedno i predstavnik i potparol Odbora.

Politika konsenzusa i zajedničkog odlučivanja

Sve odluke u NATO-u se donose konsenzusom, nakon diskusije i konsultacija između zemalja članica. Odluka donesena konsenzusom predstavlja dogovor postignut uzajamnom saglasnošću, odnosno, odluku koja je prihvaćena od strane svake od zemalja članica. To znači da kada dođe do najavljivanja “odluke NATO-a”, ona predstavlja izraz kolektivne volje svih suverenih država članica Alijanse. Ovaj princip pokazuje da su odluke NATO-a zapravo kolektivne odluke svih zemalja članica.

Krizni menadžment

Održavanje celokupne sposobnosti uspešnog upravljanja krizama je sastavni deo pristupa Alijanse očuvanju mira i jačanju evroatlantske bezbednosti i stabilnosti. Krizni menadžment počiva na tri elementa koja su međusobno dopunjavaju i jačaju, a to su: dijalog, saradnja sa drugim zemljama i održavanje sposobnosti kolektivne odbrane NATO-a.

NATO se takođe sastoji od parlamentarne organizacije:

• Parlamentarna skupština NATO-a (NATO PS) – je međuparlamentarna organizacije koja, od 1955. deluje kao forum za zakonodavce u kojem oni zajedno razmatraju pitanja od zajedničkog interesa. Potpuno je nezavisna od NATO-a, ali predstavlja vezu između nacionalnih parlamenata i Alijanse koja podstiče vlade zemalja da prilikom definisanja nacionalnih zakonodavnih sistema takođe uzmu u obzir i određene probleme Alijanse.

Bezbednosni zadaci NATO-a

NATO obezbeđuje neophodnu osnovu za održavanje stabilnog i bezbednog okruženja u Evropi, zasnovanog na demokratskim institucijama i obavezi da se svi sporovi rešavaju na miran način. NATO nastoji da izgradi ambijent u kome će sve zemlje uzdržati od pretnji silom ili upotrebe sile protiv drugih evropskih zemalja.

• U skladu sa članom IV Vašingtonskog ugovora, NATO se koristi kao forum za konsultacije saveznika kad god je ugrožen bilo koji od vitalnih interesa zemalja članica, uključujući bezbednost. Omogućava članicama da koordiniraju svoje napore u oblastima od zajedničkog interesa.
• U skladu sa članom V Vašingtonskog ugovora, NATO garantuje odvraćanje i odbranu protiv svih oblika agresije protiv bilo koje države članice.

Partnerski odnosi sa zemljama koje nisu članice NATO-a

Alijansa razvija i održava odnose sa zemljama koje nisu članice NATO-a u evro-atlantskoj regiji putem Evro-atlantskog partnerskog saveta, koji okuplja 50 nacija, i Programa Partnerstvo za mir (PzM). Među ovim partnerima, NATO je takođe razvio specifične strukture za odnose sa Rusijom, Ukrajinom i, odnedavno, sa Gruzijom. Putem Mediteranskog dijaloga, NATO razvija odnose sa rubnim zemljama Mediterana, kao i sa državama iz šireg regiona Bliskog istoka kroz Istambulsku inicijativu za saradnju. Pored ovih partnerstava, NATO takođe sarađuje sa drugim zemljama koje nisu deo ovih struktura, kao što su Australija, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland. Ove zemlje, koje često nazivaju “Kontakt zemljama”, sa Alijansom dele slične strateške probleme i ključne vrednosti.

a) Evro-atlantski savet za partnerstvo

Evro-atlantski savet za partnerstvo je forum za multilateralne diskusije i konsultacije zemalja članica NATO i partnerskih zemalja. Savet služi kao okvir za ukupnu političku saradnju sa zemljama partnerima u evroatlantskoj regiji, kao i za bilateralne odnose koji postoje između NATO-a i pojedinačnih zemalja partnera u okviru Programa Partnerstvo za mir. Pod okriljem ovog saveta za partnerstvo okupljeno je 28 zemalja saveznica i 22 partnerske zemlje. Osnivanje Saveta 1997. godine pokazalo je želju NATO-a da izgradi bezbednosni forum posebno prilagođen za operativna i šira partnerstva, koji bi zadovoljio sve sofisticiranije odnose Alijanse sa zemljama partnerima.

b) Program Partnerstvo za mir (PzM) (22)

PzM je program bilateralne saradnje između pojedinačnih partnerskih zemalja i NATO-a, koji je zvanično pokrenut u januaru 1994. na Samitu NATO-a u Briselu. Zasnovan na posvećenosti demokratskim principima, svrha programa PzM je da poveća stabilnost, umanji pretnje po mir i bezbednost jačanjem veza između pojedinačnih partnerskih zemalja i NATO-a, kao i među samim partnerskim zemljama. PzM omogućava zemljama partnerima da izgrade individualni odnos sa NATO-om, birajući sopstvene prioritete za saradnju. Program PzM nudi niz projekata, od saradnje na reformi odbrane, napora da se suzbije širenje oružja za masovno uništenje i borbe protiv terorizma, do naučne saradnje i potencijalne saradnje u operacijama koje predvodi NATO. Tokom proteklih desetak godina, PzM je postalo značajan element evropske bezbednosti, jer, između ostalog, služi i kako bi pomogao širenje i intenziviranje političke i vojne saradnje širom Evrope. Ako bilo koji aktivan partner opazi direktnu pretnju svom teritorijalnom integritetu, političkoj nezavisnosti ili bezbednosti, NATO, u skladu sa Okvirnim dokumentom PzM, vrši konsultacije sa tim partnerom. Trenutno, članstvo u Programu PzM imaju 22 zemlje (23).

c) Individualni partnerski akcioni plan (IPAP)

Pokrenut na Samitu u Pragu novembra 2002, IPAP je otvoren za zemlje koje poseduju političku volju i sposobnost da prodube svoj odnos sa NATO-om. Ciljevi IPAP-a spadaju u opšte kategorije političkih i bezbednosnih pitanja, pitanja odbrane i vojnih pitanja, informisanja javnosti, pitanja nauke i životne sredine, planiranja za vanredne situacije, te pitanja administracije, zaštite bezbednosti i resursa. Trenutno, IPAP primenjuju sledeće zemlje – Ukrajina, Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

d) NATO i Rusija

Od kraja hladnog rata, NATO daje poseban značaj razvijanju saradnje sa Rusijom, čije učešće je ključno za bilo koji sveobuhvatni sistem evropske bezbednosti. Nadogradnjom na prethodni oblik saradnje u okviru Severnoatlantskog saveta za saradnju (NACC), Rusija se pridružila programu PzM 1994. godine uz dogovor sa NATO-om da će sprovoditi “širok, unapređen dijalog i saradnju”, koji se proteže izvan okvira saradnje predviđene programom PzM. 1997. godine, NATO i Rusija su usvojili recipročnu obavezu “da zajedno deluju na izgradnji stabilnog, sigurnog i nepodeljenog kontinenta na osnovama partnerstva i zajedničkog interesa”. U maju 2002, ova obaveza je dodatno ojačana osnivanjem Saveta NATO-Rusija, koji okuplja članice NATO-a i Rusije. Cilj ovog Saveta je da se identifikuju i slede mogućnosti za zajedničko delovanje sa 29 (28 +1) učesnika kao ravnopravnih partnera.

e) Odnosi NATO-a sa Kontakt zemljama

Pored formalnih partnerstava, NATO takođe sarađuje sa nizom zemalja koje nisu deo ovih struktura. Često nazivane “drugi partneri širom sveta” ili “Kontakt zemlje” – Australija, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland sa NATO-om dele slične probleme i ključne vrednosti. Ove zemlje su izrazile interesovanje za produbljivanje odnosa sa NATO-om, ili jednostavno želju da budu informisane o dnevnom redu NATO-a. Dok neke od njih doprinose operacijama NATO-a na čelu sa svojim trupama, ili na neki drugi način, druge jednostavno žele da sarađuju sa NATO-om u oblastima od zajedničkog interesa. Tokom poslednjih nekoliko godina, NATO je sa svakom od ovih zemalja razvio bilateralne odnose.

Srbija u Programu Partnerstvo za mir (24)

Srbija je postala jednom od poslednjih članica Programa PzM, zvaničnim pristupanjem Programu u decembru 2006. U svom Prezentacionom dokumentu koji je u septembru 2007. godine predat NATO-u, Srbija je izrazila nameru da postane aktivnom učesnicom Programa PzM, dok je početkom 2009. godine, Srbija dostavila NATO-u i svoj prvi Individualni program partnerstva (IPP). Ovaj dokument, koji je zajednički dogovoren sa NATO-om, do pojedinosti definiše specifične oblasti saradnje i dešavanja u kojima Srbija želi da učestvuje.

Još pre nego što je postala formalni partner, Srbija je sprovela ograničenu reformu bezbednosti i odbrane u saradnji sa NATO-om, dok su vojni oficiri i civili iz Srbije učestvovali u brojnim kursevima u okviru Programa PzM. Vojska Srbije, takođe, sarađuje sa snagama KFOR-a dugi niz godina kroz Zajednički savet za implementaciju (JIC), na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma iz 1999. godine između KFOR-a i Vojske Srbije (Kumanovski sporazum).

Reforme sektora odbrane i bezbednosti su osnovni elementi saradnje, što je omogućeno kroz Grupu za reformu odbrane Srbija-NATO. Ova grupa je osnovana u februaru 2006. godine, sa ciljem da savetuje i pomaže srpskima vlastima u procesu reformi i modernizaciji oružanih snaga Srbije, s ciljem izgradnje moderne, a ipak, pristupačne i demokratski-kontrolisane odbrambene strukture. Godine 2007. Srbija se pridružuje Procesu planiranja i revizije (PARP) u okviru PzM, koji omogućava Srbiji da koristi značajnu stručnost Alijanse, kao i njenih individualnih članova.

NATO Vojna kancelarija za vezu u Beogradu je otvorena u decembru 2006, sa ciljem da podrži implementaciju prelaznog sporazume NATO-Srbija i saradnju između NATO-a i Srbije na reformi odbrane. Vojnai Kancelarija za vezu takođe omogućava učešće Srbije u aktivnostima u okviru Programa PzM i pruža pomoć u aktivnostima javne diplomatije NATO-a u regionu. U oktobru 2008, vlasti u Beogradu su potpisale sporazum o razmeni poverljivih informacija sa saveznicima i drugim partnerima. Srbija je nedavno uspostavila svoju diplomatsku misiju i imenovala svog prvog ambasadora u u štabu NATO-a.

NATO i terorizam

Tokom protekle decenije, NATO je postao sve angažovaniji u aktivnostima vezanim za borbu protiv terorizma. S ciljem pružanja podrške naporima protiv međunarodnog terorizma, NATO je deo velike mreže partnerstava koja obuhvata i druge države i međunarodne organizacije, posebno UN, EU i OEBS. Jedan od ključnih stubova u borbi protiv terorizma je Radni program za odbranu od terorizma, koji se sastoji od projekata u okviru deset oblasti u kojima se nove i inovativne tehnologije koriste u borbi protiv terorističkih aktivnosti ili sa ciljem reduciranja njihovog uticaja. Partnerski akcioni plan protiv terorizma, kao ključni element u programu PzM, jeste okvir kroz koji saveznici i partnerske zemlje rade na poboljšanju saradnje u borbi protiv terorizma kroz političke konsultacije i različite praktične mere. Akcioni plan omogućava veću razmenu obaveštajnih podataka i saradnju u oblastima kao što su bezbednost granica, terorizam, programi obuke i vežbi u oblasti terorizma, razvoj kapaciteta za odbranu od terorističkih napada i za upravljanje posledicama takvih napada. U međuvremenu, u okviru programa Nauka za mir i sigurnost sa partnerskim zemljama, naučnici iz NATO-a i partnerskih zemalja zajedno rade na novim tehnologijama za otkrivanje hemijskih i bioloških agenasa koji se mogu koristiti u terorističkim napadima, ili u ljudskim i socijalnim aspektima terorizma.

Radna grupa u okviru Saveta NATO-Rusija analizira terorističke pretnje u evroatlantskoj regiji, što najčešće podrazumeva pretnje oružanim snagama i civilnom vazduhoplovstvu Rusije i NATO-a, kao i pretnji od strane civilnih letelica infrastrukturi koja je od kritičnog značaja, kao što su, na primer, nuklearne elektrane. Akcioni plan protiv terorizma predviđa blisku saradnju u prevenciji i borbi protiv terorizma i razvoju kapaciteta za rešavanje problema nastalih usled nanesene štete.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

OEBS – najveća svetska regionalna organizacija za bezbednost, sa svojih 56 zemalja učesnica je primarni instrument za rano upozoravanje, prevenciju sukoba, upravljanje krizama i post-konfliktnu rehabilitaciju u oblastima koje obuhvata. OEBS ima 19 misija ili operacija u području jugoistočne Evrope, istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije, sprovodi širok niz aktivnosti koje se odnose na sve tri dimenzije bezbednosti – ljudsku, vojno-političku i ekonomsko-ekološku.

Struktura i organizacija

Svih 56 zemalja učesnica imaju jednak status, a odluke se donose konsenzusom na političkoj, premda ne na pravno-obavezujućoj osnovi.

Institucije – Organi za pregovaranje i donošenje odluka

• Samiti – povremeni sastanci Šefova država ili Vlada država članica OEBS-a s ciljem uspostavljanja prioriteta i obezbeđivanja orjentacije na najvišem političkom nivou;
• Ministarski savet – sastaje se jednom godišnje, krajem svakog mandata predsedavanja s ciljem razmatranja pitanja koja se odnose na OEBS i preduzimanja odgovarajućih odluka;
• Stalni savet – telo za redovne političke konsultacije i donošenje odluka o svim pitanjima od značaja za OEBS, odgovorno za svakodnevne aktivnosti OEBS-a;
• Forum za bezbednosnu saradnju – sastaje se jednom nedeljno u Beču da raspravi i donese odluke u vezi sa vojnim aspektima bezbednosti u oblasti OEBS-a, posebno po pitanju mera uzajamnog poverenja i mera izgradnje bezbednosti;
• Ekonomski i ekološki forum – ima za cilj da podstakne dijalog o ekonomskim i ekološkim pitanjima vezanim za bezbednost, te da doprinese razradi konkretnih preporuka i aktivnosti nadgledanja neophodnih za rešavanje ovih izazova. Forum se svake godine fokusira na temu koju predlaže Predsedavajući i oko koje se usaglasi 56 država članica.

Operativne strukture i institucije (25)

• Predsedavanje – ulogu Predsedavajuće zemlje u trajanju jedne kalendarske godine preuzima država članica OEBS-a, u skladu sa odlukom Ministarskog saveta. Funkciju Predsedavajuće zemlje vrši Ministar inostranih poslova te države;
• Parlamentarna skupština OEBS-a – primarni zadatak Skupštine sačinjene od 320 članova je da olakša inter-parlamentarni dijalog u celokupnoj regiji OEBS-a. Parlamentarna skupština, između ostalog, procenjuje sprovođenje ciljeva OEBS-a putem država članica, razvija i promoviše mehanizme za sprečavanje i rešavanje sukoba; razmatra predmete upućene tokom sednice Ministarskog saveta i na sastancima Šefova država ili Vlada; doprinosi razvoju institucionalne strukture OEBS-a, kao i odnosa i saradnje između postojećih institucija OEBS-a;
• Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava – specijalizovana ustanova koja se bavi izborima, ljudskim pravima i demokratizacijom. Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, između ostalog, promoviše demokratske izborne procese kroz temeljno nadgledanje izbora, pomaže državama članicama OEBS-a i misijama na terenu u realizaciji njihovih obaveza u oblasti ljudske dimenzije pružanjem stručne i praktične podrške (uključujući i podršku ostvarenu putem obuke, razmene iskustava i regionalne koordinacije), te doprinosi ranom upozorenju i sprečavanju sukoba kroz kontinuirane aktivnosti monitoringa;
• Visoki komesar za nacionalne manjine – identifikuje i pokušava unapred pronaći način rešavanja etničke napetosti koja bi mogla ugroziti mir i stabilnost između država članica OEBS-a;
• Predstavnik OEBS-a za slobodu medija – prati razvoj medija u državama članicama OEBS-a s ciljem pružanja ranog upozorenja na slučajeve mogućeg kršenja slobode izražavanja. Takođe, pomaže državama članicama zagovaranjem i promovisanjem potpune usklađenosti sa principima i obavezama OEBS-a u pogledu slobode izražavanja i slobodnih medija.

Sekretarijat – je sačinjen od nekoliko različitih jedinica i odeljenja koji podržavaju zadatke Generalnog sekretara, uključujući (26):

• Antiterorističku jedinicu – centralna tačka za koordiniranje i omogućavanje inicijativa OEBS-a, kao i programa izgradnje kapaciteta u borbi protiv terorizma;
• Centar za prevenciju konflikata – podržava Predsedavajućeg OEBS-a i druge organe u oblastima ranog upozorenja, sprečavanja sukoba, upravljanja krizama i post-konfliktne rehabilitacije;
• Spoljnu saradnju – održava redovnu komunikaciju i saradnju sa mediteranskim i azijskim partnerima za saradnju, partnerskim organizacijama poput Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Saveta Evrope i NATO-a, kao i mnogim drugim međunarodnim, regionalnim i sub-regionalnim organizacijama;
• Odeljenje za rodne odnose – pomaže, promoviše i nadgleda implementaciju obaveza OEBS-a u vezi sa rodnom ravnopravnošću;
• Kancelariju specijalnog predstavnika i koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima – podržava razvoj i implementaciju politike protiv trgovine ljudima;
• Jedinicu za strateška policijska pitanja – podržava rad policije u svim državama članicama OEBS-a, te kroz procenu, pruža stručne savete i pomoć, i razvija odgovornost policijskih službi koje štite građane i pomažu im.

OEBS i kolektivna bezbednost

OEBS pokriva tri dimenzije bezbednosti:

• Političko-vojnu – kroz sveobuhvatan pristup koji uključuje:
  • Kontrolu naoružanja - okončanjem Hladnog rata, došlo je do toga da velike količine zaostalog naoružanja koje se smatralo viškom postane dostupno na nelegalan način. OEBS pomaže u zaustavljanju daljeg širenja tog oružja i nudi pomoć pri uništavanju istoga;
  • Upravljanje granicama – obuhvata niz mera od sprečavanja sukoba do upravljanja u post-konfliktnim situacijama, izgradnje kapaciteta i pružanja institucionalne podrške;
  • Borba protiv terorizma
  • Sprečavanje konflikata - deluje s ciljem sprečavanja novih konflikata, omogućava nalaženje trajnih i celovitih političkih rešenja, i pomaže u procesu rehabilitacije u post-konfliktnim oblastima;
  • Reforma vojske – Forum za bezbednost i saradnju OEBS-a daje okvir za politički dijalog o reformi vojske;
  • Policija;

• Ekonomsko-ekološku dimenziju
  • Ekonomsku sferu - brojne aktivnosti podrške ekonomskom razvoju, uključujući i jačanje malih i srednjih preduzeća, praćenje ekonomskog aspekta trgovine ljudima i preduzimanje akcija protiv korupcije i pranja novca.
  • Ekološku sferu – promovisanje integrisanog upravljanja vodenim resursima, podrška programu odlaganja opasnog otpada, sprovođenje inicijative za životnu sredinu i bezbednost, promovisanje i podrška dijalogu o energetskoj bezbednosti.
• Ljudsku dimenziju – kroz sveobuhvatan pristup koji uključuje:
  • Antitrafiking – sastoji se od borbe protiv trgovine ljudima, lakog naoružanja i droge;
  • Demokratizaciju;
  • Obrazovanje;
  • Izbore – projekti kroz koje se obezbeđuje pomoć tokom priprema ili nakon izbora;
  • Rodnu ravnopravnost;
  • Ljudska prava – stavljanje fokusa na prioritete kao što su sloboda kretanja i veroispovesti, sprečavanje mučenja ljudi i trgovine ljudima;
  • Slobodu medija;
  • Manjinska prava;
  • Vladavinu zakona;
  • Toleranciju i nediskriminaciju – stalno angažovanje u borbi protiv svih oblika rasizma, ksenofobije, antisemitizma i diskriminacije.

OEBS na Balkanu

OEBS održava veliko prisustvo na Balkanu, uključujući:

• Prisustvo OEBS-a u Albaniji
• Misiju OEBS-a u Bosni i Hercegovini
• Misiju OEBS-a u Crnoj Gori
• Misiju OEBS-a u Srbiji
• Misiju OEBS-a na Kosovu
• Posmatračku misiju OEBS-a u Skoplju
• Kancelariju OEBS-a u Zagrebu

a) OEBS Misija u Bosni i Hercegovini (BiH)

Prema izjavi misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini, misija “pomaže BiH da ispuni svoje obaveze prema OEBS-u i ostvari napredak ka evro-atlantskim integracijama jačanjem bezbednosti i stabilnosti kroz završetak procesa izgradnje mira u okviru Dejtonskog sporazuma, te razvijanjem inkluzivnog političkog diskursa i demokratski odgovornih institucija koje uvažavaju različitosti, promovišu konsenzus i poštovanje vladavine prava. Primarne aktivnosti Misije su:

• Demokratizacija – pomoć vlastima da razviju transparentne i otvorene demokratske strukture, spremne da odgovore na potrebe građana. Misija pruža podršku na opštinskom nivou kroz Inicijativu ‘Lokalno je primarno’ (27) i državnom parlamentu (Programa za Parlamentarnu podršku)
• Obrazovanje – promovisanje političkih i zakonodavnh promena, kako bi BiH razvila celovit obrazovni sistem pristupačan, prihvatljiv i efikasan za sve građane, bez obzira na njihovo etničko poreklo, pol ili socio-ekonomski status. OEBS posebno radi na promovisanju kulture tolerancije i dobrog upravljanja u obrazovanju.
• Ljudska prava – cilj je unapređenje svesti i poštovanje standarda ljudskih prava i vladavine prava na svim nivoima vlasti i društva, kao i jačanje mehanizama vlasti, kako bi bile su mogućnosti da reše još uvek dosta prisutan problem ljudskih prava. OEBS se fokusira na reforme krivičnog zakona, institucije za ljudska prava, ekonomska i socijalna prava, nacionalne manjine, vraćanje imovine, borbu protiv trgovine ljudima, te promoviše bolji pristup pravdi. Po pitanju ratnih zločina, OEBS prati i izveštava o predmetima pod Pravilom 11bis i zalaže se protiv nekažnjivosti;
• Bezbednosna saradnja – pomoć BiH da razvije strukture u oblasti odbrane na državnom nivou, kao i da u potpunosti sprovede obaveze u okviru OEBS-a, te druge međunarodne političko-vojne obaveze i demokratsku kontrolu Oružanih snaga BiH, obaveštajnih službi i policije, uključujući i zakonodavni nadzor nad vojnim budžetima. Odeljenje za kontrolu naoružanja bavi se problemima prouzrokovanih usled ogromnih zaliha preostalog oružja i municije.

b) OEBS Misija u Srbiji

U okviru svog mandata, Misija OEBS-a u Srbiji pruža savete o sprovođenju zakona i prati razvoj i pravilno funkcionisanje demokratskih institucija i procesa. Misija pomaže organima za sprovođenje zakona, kao i sudstvu, u vršenju profesionalnih obuka i restrukturisanja. Glavne aktivnosti misije su:

• Demokratizacija – cilj Misije je da pomogne Srbiji u izgradnji održive demokratije ukorenjene u fukncionalnim institucijama, i na osnovu vladavine prava, ljudskih prava i prava manjina;
• Sprovođenje zakona – cilj je pružanje pomoći, podrške i saveta srpskim vlastima u vezi reformi policijske službe kako bi se obezbedilo efikasno sprovođenje zakona i demokratske policije;
• Vladavina zakona i ljudska prava – cilj je sistematsko sprovođenje reforme pravnog procesa, uz pridržavanje vladavine prava i unapređenje poštovanja ljudskih prava;
• Mediji – cilj je podrška razvoju profesionalnih medija da precizno i nepristrasno izveštavaju o vestima od javnog značaja za sve građane Srbije.

c) OEBS Misija na Kosovu

Misija OEBS-a na Kosovu je najveće polje delovanja i operacijâ OEBS-a. Mandat Misije je izgradnja institucija i demokratije, te promovisanje ljudskih prava i vladavine prava. Aktivnosti Misije obuhvataju:

• Zaštitu ljudskih prava – pružanje pomoći u obezbeđivanju adekvatnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava i uspostavljanju mehanizama javne odgovornosti. Posebna pažnja je posvećena pravima manjinskih zajednica, kao i pravima tradicionalno ugroženih grupa, kao što su žene, mladi i osobe sa invaliditetom. OEBS se fokusira i na učešće svih zajednica u donošenju odluka, građansku registraciju, upotrebu jezika i pristup obrazovanju, kao i pristup javnim uslugama i infrastrukturi, zdravstvu, zapošljavanju, kao i na pravednu raspodelu finansiranja potreba svih zajednica.
• Opštinsku upravu – nadgledanje rada opština kako bi im se pomoglo da podrže dobro upravljanje i ljudska prava u skladu sa principima Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Posebna pažnja je posvećena potrebama manjinskih zajednica na opštinskom nivou, kao i procesu povratka izbeglih lica. OEBS takođe pomaže opštinama u pripremama i preuzimanju dodatne odgovornosti u procesu reforme opštinske uprave;
• Centralne vlasti – pružanje podrške razvoju zakonodavnih i izvršnih grana – Skupštine, Kancelarije premijera, većine ministarstava i nezavisnih institucija (28) – i političkih stranaka. OEBS se, na primer, fokusira na praćenje kapaciteta i sveopšteg unapređenja u radu Skupštine (29). Kako bi se povećao nadzorni kapacitet Skupštine, Misija blisko sarađuje sa, i pruža savetodavnu podršku, relevantnim skupštinskim odborima, te obezbeđuje razmenu najboljih iskustava sa parlamentima iz regiona i zemalja članica EU;
• Pravni sistem – podržava sudije, tužioce i advokate kroz nadgledanje procesa. Misija takođe podržava rad kosovskog Instituta za pravosuđe, koji obezbeđuje početno i kontinuirano pravno obrazovanje za sudije i tužioce;
• Razvoj bezbednosnog sektora – ostvarivanje saradnje sa domaćim i međunarodnim interesnim grupama (30) s ciljem razvoja strategije koja će povećati celokupnu efikasnost sektora bezbednosti u borbi protiv organizovanog kriminala. Misija takođe pruža specijalizovanu obuku za policiju i carinske službenike u borbi protiv organizovanog kriminala, kao što su problemi pranja novca, trgovine ljudima i krijumčarenja drogom, vozilima i drugom robom. Pored toga, Misija pomaže u razvoju opštinskih saveta za bezbednost zajednica i lokalnih odbora javne bezbednosti, koji se bave problemima javne bezbednosti i sigurnosti, naročito kada su u pitanju manjinske grupe. OEBS takođe nadgleda da li policija u potpunosti poštuje međunarodne standarde ljudskih prava, i savetuje policijske strukture na koji način da poboljšaju svoju praksu.
• Borbu protiv trgovine ljudima – praćenje rada brojnih lokalnih partnera (31) kako bi se osiguralo da deluju u skladu sa važećim međunarodnim standardima ljudskih prava. Misija takođe pruža savete o tome kako bi se mogao poboljšati njihov rad u skladu sa Akcionim planom OEBS-a za borbu protiv trgovine ljudima.
• Izbore – organizovanje i nadgledanje opštinskih izbora 2000. i 2002. godine, i centralnih izbora 2001. i 2004. godine, te pomoć u stvaranju i izgradnji kapaciteta lokalnih izbornih institucija, kao što su Centralna izborna komisija (CIK) i Sekretarijat CIK-a;
• Medijske standarde – podrška razvoju slobodnih, odgovornih, nepristrasnih i profesionalnih medija, na primer, kroz unapređenje profesionalizma javnih emitera na Kosovu, Radio-televizije Kosovo (RTK);
• Visoko obrazovanje – pomoć javnim službama visokog obrazovanja sa ciljem njihovog integrisanje u evropski sistem i pružanja kvalitetnog obrazovanja stavljanjem naglaska na reformu sistema obrazovanja u skladu sa bolonjskim procesom, kao i olakšavanjem pristupa visokom obrazovanju svim kosovskim zajednicama.

Ostali akteri kolektivne bezbednosti

a) Zapadnoevropska unija (ZEU)

Zapadnoevropska unija – međuvladina organizacija za odbranu i bezbednost koja je već dugi niz godina u stanju mirovanja – stvorena je Sporazumom o ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj saradnji i kolektivnoj samoodbrani, koji je potpisan u Briselu 17. marta 1948 (Briselski Sporazum (32)). Briselski sporazum se često smatra pretečom NATO-a, obzirom da su upravo ovlašćenja ovog Sporazuma pomogla u prevazilaženju oklevanja od strane SAD-a da učestvuje u tadašnjim aranžmanima evropske bezbednosti. Razgovori između ovih sila i SAD-a i Kanade su počeli ubrzo nakon toga, što je rezultovalo potpisivanjem Severno-atlantskog Sporazuma u Vašingtonu 4. aprila 1949. U oktobru 1954. godine, Sporazum je izmenjen tako da je uključio i tadašnju Saveznu Republiku Nemačku i Italiju, čime je stvorena Zapadnoevropska unija. Zapadnoevropska unija broji deset članova (33) (Belgija, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal, Španija i Velika Britanija), šest pridruženih članova (34) (Austrija, Danska, Finska, Irska i Švedska), pet posmatrača (35) (Češka Republika, Mađarska, Island, Norveška, Poljska i Turska) i sedam partnerskih zemalja (36) (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija).

b) Zajednica nezavisnih država (ZND)

ZND je regionalna organizacija, osnovana u decembru 1991. godine, posle raspada Sovjetskog Saveza. Sastavljena od bivših sovjetskih republika, ZND trenutno obuhvata sledeće zemlje: Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan, Moldaviju, Rusiju, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan i Ukrajinu. U njihovoj deklaraciji, članovi ZND su definisali svoju interakciju na osnovu suverene jednakosti. Iako predstavlja veoma labav savez država, Zajednica još uvek poseduje nadležnosti koordinacije u oblastima trgovine, finansija, zakonodavstva i bezbednosti. ZND takođe promoviše prekograničnu saradnju, pre svega u vezi sa merama suzbijanja kriminala, kao i saradnju u polju demokratizacije. Kao regionalna organizacija, ZND takođe učestvuje u mirovnim operacijama UN-a. U septembru 1993, šefovi država članica ZND su potpisali Sporazum o stvaranju ekonomske zajednice koja članicama omogućava formiranje zajedničkog ekonomskog prostora zasnovanog na slobodi kretanja robe, usluga, radne snage i kapitala, kao i uspostavljanje koordinirane monetarne, poreske, carinske i spoljne ekonomske politike, i stvaranje povoljnih uslova za razvoj direktnih privrednih odnosa.

c) Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti

Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je osnovana u oktobru 2002. godine potpisivanjem povelje od strane Predsednikâ Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana, Rusije i Tadžikistana. Uzbekistan je postao punopravni član Organizacije u martu 2008. Povelja ponavlja želju potpisnika da se uzdrže od bilo kakve upotrebe ili pretnje silom. Potpisnicama nije dozvoljeno da se priključe drugim vojnim savezima ili grupama država, dok se agresija na jednu od potpisnica doživljava kao agresija protiv svih. Organizacija vrši godišnje vojne komandne vežbe (koje se sastoje od operativnih, strateških i taktičkih treninga) za zemlje članice, sa ciljem unapređenja saradnje između organizacija i povećanja efikasnosti elementa kolektivne bezbednosti partnerstva. Organizacija ima status posmatrača u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

d) Šangajska organizacija za saradnju

Šangajska organizacija za saradnju je međuvladina organizacija za uzajamnu bezbednost, koju su u Šangaju, 2000. godine, osnovali šefovi država Kine, Kazahstana, Kirgistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana. Sve do 2001. godine, kada se Uzbekistan pridružio organizaciji, Šangajska organizacija za saradnju je bila poznata kao Šangajska petorka. Šangajska organizacija za saradnju je prvenstveno usmerena na pitanja vezana za bezbednost u regionu koji pokrivaju njene zemlje članice, odnosno Centralnoj Aziji, koja se često identifikuje kao izvor pretnji izraženih u vidu terorizma, separatizma i ekstremizma. Međutim, aktivnosti u oblasti društvenog razvoja i saradnje u poslednje vreme postaju sve značajnije na dnevnom redu Šangajske organizacije za saradnju. Uprkos činjenici da Deklaracija o osnivanju Šangajske organizacije za saradnju sadrži izjavu da “to nije savez usmeren protiv drugih zemalja i regiona i da se pridržava principa otvorenosti”, pretpostavlja se da je jedna od prvobitnih svrha Organizacije bila da posluži kao protivteža NATO-u i SAD-u, a posebno da izbegne sukobe koji bi omogućili SAD-u da interveniše u oblastima na granicama sa Rusijom i Kinom.

Fusnote:

1. Ako želite da saznate više o UN-u, kliknite ovde.

2. Ako želite da saznate više o strukturi i organizaciji UN-a, kliknite ovde.

3. Generalni sekretar je na čelu Sekretarijata UN-a, koji organima UN-a pruža studije, informacije i ostala sredstva potrebna kako bi sprovodili svoje različite svakodnevne aktivnosti.

4. Ostale specijalizovane agencije i slične organizacije uključuju Organizaciju za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO), Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), Međunarodna organizacija rada (ILO), Međunarodna pomorska organizacija (IMO), Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), Organizacija za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW) - telo za sprovođenje Konvencije o hemijskom naoružanju (CWC), Pripremna komisija Organizacije za zabranu nuklearnog testiranja (CTBTO), Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), Univerzalna poštanska unija (UPU), Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Svetska meteorološka organizacija (WMO) i Svetska turistička organizacija (WTO).

5. Svetska banka se sastoji od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodnog centra za investiciona izravnanja (ICSID), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA), Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Agencije za multilateralne garancije investicija (MIGA).

6. Među ostalim programima i fondovima su: Međunarodni centar za trgovinu (ITC), Kapitalni fond za razvoj Ujedinjenih nacija (UNCDF), Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), Fond Ujedinjenih nacija za razvoj žena (UNIFEM), Program životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP), Volonteri Ujedinjenih nacija (UNV), Program Ujedinjenih nacija za kontrolu narkotika (UNDCP), Populacijski fond Ujedinjenih nacija (UNFPA),
Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom Istoku (UNRWA).

7. Da biste saznali više o Povelji UN, kliknite ovde.

8. Ova posebna ovlašćenja su utvrđena u poglavljima VI, VII i VIII i XII.

9. Za dalje informacije, pogledajte ‘Poglavlje VI: Mirno rešavanje sporova’.

10. Za dalje informacije, pogledajte ‘Poglavlje VII: Radnje u vezi s pretnjama miru, kršenju mira i aktima agresije’.

11. Za dodatne informacije, kliknite ovde.

12. Ako želite da saznate nešto više o Evropskoj uniji, molimo kliknite ovde.

13. Sporazum koji je 13. decembra 2007 potpisan od strane država članica EU, a stupio na snagu 1. decembra 2009.

14. Za dodatne informacije o raznim institucijama i organima Evropske unije, kliknite ovde.

15. Ukupno postoji devet različitih konfiguracija Saveta: i) Opšti poslovi i spoljni odnosi (GAERC), ii) Ekonomski i finansijski poslovi (EKOFIN), iii) Pravda i unutrašnji poslovi (JHA) iv) Zapošljavanje, socijalna politika, zdravlje i potrošačka pitanja, v) Konkurentnost, vi) Transport, telekomunikacije i energetika, vii) Poljoprivreda i ribarstvo, viii) Životna sredina, ix) Obrazovanje, kultura i omladina.

16. Ostali organi su Evropski supervizor za zaštitu podataka (čuva privatnost ličnih podataka), Kancelarija za službene publikacije Evropskih zajednica (objavljuje informacije o Evropskoj uniji), Kancelarija za kadrovsku selekciju (regrutuje osoblje za institucije Evropske unije i drugih organa ) i Evropska administrativna škola (pruža obuku na specifičnim područjima za članove osoblja EU).

17. Ako želite da saznate nešto više informacija o NATO-u, kliknite ovde.

18. U upotrebi se naizmenično primenjuje nekoliko termina, kao što su Severno-atlantska Alijansa, Organizacija atlantskog sporazuma ili jednostavno Alijansa..

19. Ako želite da saznate nešto više o Članu 51 Povelje UN-a, kliknite ovde.

20. Za dodatne informacije o strukturi i organizaciji NATO-a, kliknite ovde.

21. Za detljanije informacije o Odborima, kliknite ovde.

22. Za dodatne informacije o programu Partnerstvo za mir (PzM), kliknite ovde.

23. Za celokupan pregled članova programa Partnerstvo za mir (PzM), kliknite ovde.

24. Za detaljnije informacije o učešću Srbije u programu Partnerstvo za mir (PzM), kliknite ovde.

25. Ostale značajne operativne strukture i institucije uključuju Generalnog sekretara, Trojku i Ličnog predstavnika Predsedavajuće zemlje.

26. Sekretarijat takođe obuhvata i Odbor za unutrašnji nadzor, Kancelariju Koordinatora za ekonomske i ekološke aktivnosti, Odeljenje za obuku i Grupu za planiranje.

27. Ovaj program obezbeđuje podršku opštinskim vlastima/savetima, jača opštinsko upravljanje i odgovornost opštinskih vlasti, promoviše angažman zajednica, omogućava među-opštinsku razmenu znanja, iskustava i podrške, razvija kapacitet medija i komunikacija, poboljšava pristup mladih ljudi zaposlenju i jača kapacitete opština i civilnog društva u upravljanju projektima.

28. Najznačajnije su kosovski Institut pravde, nezavisna Medijska komisija, Institucija Ombudsmana, Centralna izborna komisija, Odbor za unutrašnji nadzor i kosovska Agencija protiv korupcije.

29. Na primer, Misija OEBS-a pruža podršku Sekretarijatu Skupštine u uspostavljanju odeljenja za profesionalnu obuku zaposlenih u Skupštini, a pomaže i Skupštinsku biblioteku s ciljem poboljšanja kapaciteta Pravne kancelarije Skupštine.

30. Na primer, Misija OEBS-a je uspostavila kosovski Centar za obrazovanje i razvoj javne bezbednosti koji sada zadovoljava potrebe obrazovanja i profesionalne obuke policijskih, graničnih, vaspitnih, kao i vatrogasnih i spasilačkih službi.

31. Ti partneri su razna tela u sastavu Vlade, poput kosovske Inter-ministerijske radne grupe za borbu protiv trgovine ljudima i Koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima, socijalnih radnika, pravnih zastupnika žrtava i policijski službenici, kao i nevladine organizacije koje pružaju zaštitu i psiho-socijalnu podršku žrtvama trgovine.

32. Ako želite da saznate nešto više o Briselskom Sporazumu, kliknite ovde.

33. Jedino ove nacije imaju puna prava glasanja.

34. Posmatračke zemlje su članice EU, ali ne i NATO-a; izuzev Danske, koja je članica i EU i NATO-a, ali je odlučila da istupi iz Sporazuma u Mastrihtu (1992), tako da ne učestvuje u Evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

35. Pridruženo članstvo je stvoreno kako bi bile uključene one evropske zemlje koje su bile članice NATO-a, ali ne i EU. Od tada su se Poljska, Češka Republika i Mađarska takođe pridružile EU.

36. Zemlje koje u to vreme nisu bile niti deo NATO-a, niti EU, ali koje su u međuvremenu ostvarile članstvo u obe organizacije.