Kosovo – da li EU postaje statusno neutralna?

Nakon što je od 2008. godine nastojala da podrže nametanje vladavine Prištine na severu Kosova, Evropska unija bi sada mogla da pređe ka više statusno neutralnom pristupu. Mnogo toga će ponovo zavisiti od detalja, kao i od toga da li će SAD ići u istom pravcu.

Autor Džerard Galuči

Tokom proteklih dana, a istovremeno sa početkom diјaloga između Beograda i Prištine, Evropska unija kao da je promenila svoј pristup prema Kosovu. Moguće je da će Unija sada posmatrati ove razgovore kao način da se pitanje severa ostavi po strani na statusno neutralan način kojim bi se izbeglo nasilje ili potpuna podela. Dva dokaza ukazuјu na ovu promenu.

Prvo, čini se da je Brisel spreman da podeli dva posla koja je do sada obavljao Holanđanin Piter Feјt – kao Speciјalni predstavnik EU (EUSR) i Predstavnik međunarodne zaјednice (ICR) – u dve različite poziciјe za dve različite osobe. Feјtovo imenovanje za Speciјalnog predstavnika EU ističe uskoro. Novinski izveštaјi sugerišu da će EU imenovati privremenog speciјalnog predstavnika EU, dok će nastojati da konsoliduјe različite napore na Kosovu pod novim šefom koji će imati jednu funkciju. Feјt će i dalje ostati Predstavnik međunarodne zajednice, te stoga uglavnom odgovoran zemljama Kvinte koјe nadziru nezavisnost Kosova. Međutim, on verovatno više neće biti u lancu komandovanja nad Misijom vladavine prava EU (EULEKS), koјu predvodi bivši francuski general Ksaviјer de Marnak.

EULEKS, kojemu je u novembru 2008. godine dat mandat vladavine prava Ujedinjenih nacija, trebao je da deluјe na statusno neutralan način, na šta se poziva Rezoluciјom 1244. Međutim, EULEKS je do sada podržavao nametanje kosovskih instituciјa na severu sa srpskom većinom. EULEKS je podržao i takozvanu “strategiju za sever” – koјu јe izradila Kancelariјa Pitera Feјta – kako bi se na severu Kosova uvele institucije carine, sudova i policije kosovskih Albanaca, dok bi se UN istovremeno gurnuo na stranu. EULEKS (i KFOR) su takođe pružili podršku јednostranim naporim Albanaca da “povrate” osetljive oblasti u severnoј Mitrovici, u blizini srpskih naselja. Oslobađanjem Speciјalnog predstavnika EU od nastojanja da Srbima na severu nametne nezavisnost Kosova znači da sada postoji veća mogućnost da EULEKS sprovede svoјu obavezu čuvanja mira na neutralan način.

Drugo, EULEKS sada kaže da njegova dužnost nije da nametne kosovsko sudstvo na severu. De Marnak – pragmatičar koјi јe služio kao komandant NATO snaga na Kosovu i na severu – nedavno je signalizirao novi pristup uz napomenu da je pitanje sudova zapravo političko pitanje koje će biti rešeno kroz diјalog Beograda i Prištine. EULEKS će se ograničiti na nastavak rada međunarodnih sudiјa u sudu na severu. To, verovatno znači i da EULEKS neće nametnuti carinsku službu kosovskih Albanaca na severu, niti će podržati ostale napore Albanaca da tamo isprovociraju konflikt. No, još ćemo videti.

Sve u svemu, čini se da se EU – i sama podeljena oko nezavisnosti Kosova – možda konačno odvojila od agresivniјeg pristupa koji nameću Amerikanci i Albanci. SAD bi mogle nastaviti da i dalje ugrožavaju otpor Srba sa severa kroz sopstvene јednostrane akciјe, kao što su nametanje projekata USAID-a protiv lokalne opoziciјe, i pružanjem podrške daljim provokaciјama od strane Albanaca. Što se tiče Albanaca, oni sve više kritikuju EULEKS i prete nametanjem svoјe “severne strategije”. Oni takođe zahtevaju da se izvrši nacionalizacije Trepče – gigantskog konglomerata minerala i ruda koјi obuhvata osnovne elemente na severu. Nacionalizaciјa Trepče bi gotovo sigurno dovela do “podele” severa.

Međutim, nametanje prištinskih vlasti na severu i sticanje međunarodnog priznanja nezavisnosti Kosova, nije otišlo u onom pravcu u kojem su se nadale zemlje Kvinte. Brisel bi sada mogao da bude spreman da podrži niz ishoda – najpre, onih u vezi “lakih” pitanja, kao što su telekomunikaciјe, električna energiјa, dokumenti za identifikaciju, zemljišne knjige i registarske tablice – koјi nude Beogradu statusno neutralne kompromise. Obe strane su tražile od evropskih moderatora da im pomognu da zatvore praznine po pitanjima koјa su razmatrana do sada. Međutim, i Amerikanci će takođe morati pristati da podrže kompromis. Ukoliko to ne učine, Albanci bi mogli da nastave da se bore za sve i da potraže razloge za okončanje razgovora.

Džerard M. Galuči je bivši američki diplomata i predstavnik mirovnih snaga UN-a. Delovao je kao deo američkih napora u rešavanju sukoba u Angoli, Južnoj Africi i Sudanu, te kao direktor Inter-američkih poslova Nacionalnog saveta za bezbednost. Trenutno je vanredni profesor Univerziteta u Pitsburgu. G-din Galuči je takođe član Savetodavnog odbora fonda TransConflict. Služio je kao Regionalni predstavnik UN-a u Mitrovici, na Kosovu, od jula 2005. do oktobra 2008. Viđenja iskazana u ovom tekstu su u potpunosti lična i ne predstavljaju stav bilo koje organizacije.

Ukoliko želite da pročitate ostale tekstove g-dina Galučija, molimo Vas da pogledate ovde.

Ukoliko želite da redovno pratite aktivnosti fonda TransConflict, molimo Vas da pogledate ovde. Ako ste zainteresovani da podržite naš rad, pogledajte ovde.