Kosovo – smicalica Prištine s policijom

Pokušaji Prištine da nametne svoje policijske snage na Kosovu pretnja su trenutnom statusu quo i izazivaju odgovor koji ne samo da bi mogao dovesti do potpune podele Kosovske policije (KPS), već bi mogao izbaciti iz koloseka i razgovore između Srbije i Kosova.

Autor Džerard Galuči

Kosovski Albanci očekuju malo šta pozitivnoga iz trenutnih pregovora sa Srbijom pod pokroviteljstvom EU. Oni se i dalje protive bilo kakvom “kompromisu” kojim bi se priznala dalja uloga Beograda u životima kosovskih Srba. Uprkos obostrano izraženoj nadi u vezi predstojećeg napretka, poslednja runda pregovora u maju ponovo nije dovela ni do kakvog sporazuma. Priština bi mogla da jednostavno nastavi sa svojom taktikom odlaganja, te da istovremeno nastoji da izazove krizu – kroz pretnje regionalnoj stabilnosti i zahteve za nametanjem svojih policijskih snaga na severu – što bi naposletku moglo da ugrozi trenutne razgovore.

Nagoveštaji Beograda o mogućnostima ostvarivanja dogovora koji bi podrazumevao podelu ili odvajanje severa Kosova, izazvali su upozorenja Albanaca na Kosovu i u južnoj Srbiji da bi moglo doći do recipročne podele Preševske doline i obnavljanja etničkih sukoba. Zemlje Kvinte do danas nisu ugasile prikrivene albanske pretnje izbijanja nasilja.

Poslednji trik Prištine na terenu je pokušaj da se poremeti status quo u vezi sa većinski srpskim kosovskim policijskim snagama na severu (KPS). Od 2008. godine, a zahvaljujući naporima UNMIK-a i lokalnih lidera, KPS održavaju korporativne veze sa policijskim snagama na jugu. KPS su zadržale svoje uniforme – uprkos bojazni da će sa “nezavisnošću” morati ukloniti kosovske oznake, a možda čak i obući srpske uniforme – te i dalje rade u okviru ukupne strukture KPS-a koju omogućava međunarodna policija (isprva UNMIK, a sada EULEKS). Međutim, Priština, koja je nestrpljiva usled odbijanja EULEKS-a da upotrebi silu kako bi sever bio stavljen pod njenu kontrolu, prošle je godine smenila lokalnog komandira u severnoj Mitrovici. Ministar unutrašnjih poslova Redžepi je naredio smenu komandira u sve četiri severne opštine i na dva granična prelaza u Zubinom Potoku i Leposaviću, dok je na sever poslao albansku specijalnu policiju. Dana 19. maja, ova specijalna policija je navodno uklonila srpske tablice sa automobila kojim je upravljala jedna Srpkinja sa Kosova. Oni sada redovno patroliraju glavnom cestom koja vodi ka većinski srpskoj opštini Zvečan. Čini se da je na dati znak policija EULEKS-a (uz podršku KFOR-a) uhapsila lokalnog Srbina u Zubinom Potoku zbog “umešanosti u organizovani kriminal …. pranje novca, krijumčarenje goriva, poresku utaju i izbegavanje uvoznih carina i akciza.”

Lokalni srpski zvaničnici su upozorili da neće prihvatiti bilo kakvu promenu lokalnih komandira koju je naredila Priština. (U trenutku dok pišem ovaj tekst, komandiri su i dalje na svojim pozicijama.) Lokalni Srbi takođe protestuju zbog hapšenja, jer oni ne smatraju da je neplaćanje poreza ili carinskih dažbina Prištini zločin. Takođe, doveli su u pitanje status neutralnosti EULEKS-a zbog pokušaja nametanja kosovskih institucija na severu, te blokiraju puteve na severu, uključujući glavni most u Mitrovici, te zahtevaju oslobađanje ovog čoveka.

EULEKS nije objasnio zbog čega je koristio mandat za uspostavljanje vladavine prava u skladu sa Rezolucijom 1244, s ciljem prikupljanja poreskih i carinskih obaveza za Prištinu. U međuvremenu, Redžepi je pokušao da dodatno povisi ulog. Prema pisanju lokalne štampe, Redžepi je zapretio da će – ukoliko EULEKS nije u stanju da sprovede povratak albanskih zvaničnika na sever Mitrovice – to učiniti njegova policija. Ovakvi potezi Prištine i EULEKS-a prete da isprovociraju reakciju koja bi mogla da dovede do konačnog prekida veza između policije na severu i jugu, a time i do potpune podele.

Situacija oko reke Ibar koja razdvaja severni i južni deo Kosova i dalje je stabilna i mirna, uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti u februaru 2008. godine, i katastrofalnom pokušaju upotrebe sile s ciljem ponovnog osvajanja suda u martu iste godine. Nekolicina onih koji žive duž reke žele obnavljanje sukoba – međutim, sve dok status Kosova i problem severa ostanu nerešenima, provokacije mogu dovesti do nasilja. Čini se da pojedinci na albanskoj strani smatraju da bi obnavljanjem sukoba imali bolje izglede, umesto da direktno suoče sa ostvarivanjem kompromisa kroz pregovore. Međutim, svako nasilje duž Ibra bi moglo izmaći kontroli. Ono predstavlja pretnju regionalnoj stabilnosti, a ne mogući sporazum o specijalnom statusu za sever.

Džerard M. Galuči je bivši američki diplomata i predstavnik mirovnih snaga UN-a. Delovao je kao deo američkih napora u rešavanju sukoba u Angoli, Južnoj Africi i Sudanu, te kao direktor Inter-američkih poslova Nacionalnog saveta za bezbednost. Trenutno je vanredni profesor Univerziteta u Pitsburgu. G-din Galuči je takođe član Savetodavnog odbora fonda TransConflict. Služio je kao Regionalni predstavnik UN-a u Mitrovici, na Kosovu, od jula 2005. do oktobra 2008. Viđenja iskazana u ovom tekstu su u potpunosti lična i ne predstavljaju stav bilo koje organizacije.

Ukoliko želite da pročitate ostale tekstove g-dina Galučija, molimo Vas da pogledate ovde.

Ukoliko želite da redovno pratite aktivnosti fonda TransConflict, molimo Vas da pogledate ovde. Ako ste zainteresovani da podržite naš rad, pogledajte ovde.

Email