Može li na severu Kosova zaživeti Brčko Distrikt?
Primer Brčko Distrikta, u severno-istočnom delu Bosne i Hercegovine, mogao bi poslužiti kao održivo rešenje spornog statusa severnog Kosova.
By Marko Jakšić
U avgustu 2006. godine, zahvaljujući NVO ‘Jelena Anžujska’, imao sam priliku i čast da budem deo zvanične delegacije iz Kosovske Mitrovice koja je bila u studijskoj poseti gradu Mostaru i Brčko Distriktu u Bosni i Hercegovini. Priznajem da pre toga nisam mnogo znao o specifičnostima rešenja u oba grada, ali sam se vratio sa hrpom papira kojom se i danas u slobodno vreme zanimam, kao i duboko urezanom porukom tadašnje Supervizorke Brčko Distrikta američkog porekla, čijeg se imena, nažalost, ne sećam, koja je glasila: “Ovo što vidite je jedno od mogućih rešenja za vaš problem”. U to vreme se zahuktavao pregovarački proces pod vođstvom M. Ahtisarija, koji je završio Sveobuhvatnim predlogom za budući status Kosova, nikada zvanično prihvaćenim od strane nadležnih instanci UN-a, Republike Srbije, kao ni srpskog stanovništva na teritoriji Kosova, ali u praksi funkcionalnim na delu kosovske teritorije jer ga samoproglašena republika Kosovo implementira (parcijalno) uz pokroviteljstvo SAD i većeg dela članica EU. Ne bih da ulazim u detaljniju ocenu čitavog pregovaračkog procesa, menjanja stavova glavnog pregovarača, njegovu eventualnu pristrasnost, kao ni samog rešenja, međutim, očigledno je da navedeni plan nije doprineo rešenju kosovskog problema.
Vreme sadašnje. Kriza na severu Kosova nastala 25. jula slanjem specijalaca ROSU na prelaze Jarinje i Brnjak, opet jednostranim potezom prištinskih vlasti (moguće uz saglasnost Christopher Dell-a, američkog Ambasadora u Prištini), nije ni blizu kraja. Produbljena je zajedničkom akcijom KFOR-a, EULEX-a i vlade Kosova (uz podršku ambasadora KVINTE) 16. septembra, nakon isteka privremenog sporazuma između Erharda Bilera i Borka Stefanovića, helikopterskim desantom pripadnika Kosovske carine i granične policije, nakon čega su lokalni Srbi podigli desetine barikada i time izolovali čitav sever. Iako situacija deluje mirno, jedna iskra slična onoj u Jarinju od pre nekoliko dana može ponovo da rasplamsa nasilje, čije posledice mogu biti nepredvidive, uključujući i novi egzodus u Evropi XXI veka. Stav pokrovitelja Prištine i vlade Kosova je da nema povratka na stanje pre akcije specijalaca ROSU. Međutim, i samo stanje na terenu pokazuje da stanovništvo opština na severu takođe neće prihvatiti bilo šta što ima veze sa Prištinom, tako da objektivno više ništa ne može biti kao pre.
Da li bi rešenje slično onom u Brčko Distiktu predstavljalo izlaznu strategiju za sve četiri strane uključene u ovaj proces? Sve su čvrsto na svojim stanovištima. Zapadne sile (ja volim da ih tako zovem) ni za pedalj nisu spremne da popuste u stavu da su granice nezavisnog Kosova nepromenljiva kategorija, i time iskreno mislim da ne brane integritet i suverenitet Kosova, nego svoju političke odluke iz 1999. i 2008. godine (bombardovanje SRJ i Kosovska deklaracija o nezavisnosti). Zvanična Priština sa Thaqi-jem na čelu se ponaša kao Milošević tokom devedesetih godina prošlog veka, sa bitnom razlikom da ima podršku SAD. Ne prihvata ništa i hoće sve. A sa tenzijom na severu shodno staroj latinskoj maksimi ‘panem et circenses‘ (Hleba i igara, latinska izreka) skreće pažnju sa teških optužbi za trgovinu organima, malverzacija bliskih saradnika, lošeg životnog standarda i ogromne nezaposlenosti. Srbija je dogurana do svojih crvenih linija bez obzira što je čvrsto rešena da je njena budućnost u EU. Prostor za dalja popuštanja, osim postignutog u dosadašnjim pregovorima, je maksimalno sužen. Severno-kosovski Srbi su cementiranjem svojih barikada prema ostatku Kosova i izolovanjem oba administrativna prelaza zabetonirali svoj politički stav da ne žele da žive na nezavisnom Kosovu, odnosno pod upravom Prištine.
Tribunal je u Konačnoj odluci pojmom ‘kondominijum’ pokušao da zaštiti teritorijalni odnos između entiteta, Republike Srpske i Federacije, ali je od izvornog značenja “kondominijum” koji obično označava zajedničko vlasništvo i kontrolu, kao što je kontrola dve ili više država nad određenom teritorijom, odstupio konstatacijom da “entiteti neće imati nikakva ovlašćenja unutar granica Distrikta”. Odnosno, oba entiteta su delegirala sva svoja ovlašćenja Vladi Distrikta. Ovo može biti prvi korak u rešavanju problema severa Kosova. Dobrovoljnim delegiranjem svojih ovlašćenja na budući Distrikt severno Kosovo, ni Srbija ni Kosovo ne bi morali da napuste svoje trenutne pozicije, u prvom redu očuvanja integriteta i suvereniteta. Načelni usmeni sporazum bi bio ispraćen jednostranim zakonodavnim aktivnostima Beograda i Prištine, koji bi u okviru svojih pravnih sistema ustanovili Distrikt severno Kosovo, i izvršili prenos nadležnosti. Međunarodni pokrovitelji Prištine bi takođe mogli da odahnu jer bi načelno integritet i suverenitet Kosova bio očuvan. Čak bi mogli da rešenje posmatraju kao tzv. Ahtisari plus paket. Severno-kosovski Srbi bi suštinski dobili ono što im je neophodno – da samostalno uređuju svoj život, svoje institucije i ono što ih je nateralo na postavljanje blokada, a to je nikakav uticaj Prištine – dok bi region Zapadnog Balkana mogao da krene rasterećen ka Evropskoj uniji, što je prioritet i političkih elita ali i nas običnih građana.
Po Konačnoj odluci je stvorena jedistvena multietnička vlada Distrikta, nezavisno pravosuđe i Skupština sa ovlašćenjima da usvaja zakone za Brčko Distrikt. Paralela sa severom Kosova: četiri opštine (Zubin Potok, Zvečan, Leposavić i Severna Kosovska Mitrovica) mogu da formiraju zajedničku Skupštinu sa ovlašćenjima da donese zakone koji bi se primenjivali na teritoriji Distrikta severno Kosovo, s’ tim da bi pored Vlade kao izvršne vlasti Distrikt mogao da ima i svog Predsednika. Na severu Kosova postoji i dvostepeno sudstvo koje može preuzeti sudsku vlast, odnosno Osnovni i Viši sud u Kosovskoj Mitroivici. Distrikt bi mogao da u trećem stepenu prizna vlast posebnog odeljenja Vrhovnog suda Kosova. Kad je reč o primeni zakona, do usvajanja novih umesto zakona Srbije ili Kosova u primeni bi mogli da budu UNMIK-ovi propisi. Faktičko stanje na terenu, ali i rešenja iz Ahtisarijevog plana, pokazuju da za razliku od Distrikta Brčko, sever Kosova ima i primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu. Kad je obrazovanje u pitanju, pored osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u Kosovskoj Mitrovici funkcioniše međunarodno priznati Univerzitet kao autonomna obrazovna institucija. Takođe, na severu Kosova faktički JP ‘Elekto-kosmet’ ima upravu nad HE ‘Gazivode’ i samostalno ‘uvozi’ električnu energiju iz centralne Srbije što znači da bi Distrikt bio i energetski nezavisan od ostatka Kosova. Pored niza privatnih televizija, postoji i televizija Most koja je vidljiva na teritoriji čitavog severnog Kosmeta.
Pitanje carina, PDV, poreza i ostalih fiskalnih prihoda bilo bi uređeno zakonima Distrikta, s tim da bi slično kao i u Brčkom, prihode sa prelaza Jarinje i Brnjak prikupljao Distrikt, koji bi se ujedno obavezao da na liniji razganičenja sa ostatkom Kosova ne sme postavljati carinske punktove, što bi izgledalo kao da je Kosovo jedinstvena carinska teritorija. Brčko Distrikt je demilitarizovana zona, i zabranjen je pristup drugim oružanim snagama osim mirovnim, što je prihvatljivo rešenje i za severno Kosovo, jer bi prisustvo KFOR-a bilo neophodno još koju godinu, dok bi se zainteresovane strane obavezale da neće slati svoje oružane i specijalne jedinice na teritoriju Distrikta bez njegove saglasnosti. Pitanje policije bi takođe predstavljalo neku vrstu usvajanja faktičkog stanja. Jer policija severno od Ibra se i u ovom trenutku razlikuje od one južno – kako u imenu (KPS i KP), tako i u samostalnoj komandi. Na teritoriji Kosovske Mitrovice nalazi se i zatvor, tako da bi Distrikt imao i kazneno popravni zavod pod svojom upravom.
Pored niza konkretnih elemenata koji bi trebali i mogli da se preciznije razrade, zadržao bih se još na pitanju simbola, uvek bitnom na Balkanu. Za razliku od Brčko Distrikta,budući Distrikt severno Kosovo bi mogao samostalno da odluči o izgledu svojih simbola, pa makar oni bili ograničeni na simboličnu plavu-žutu.
E, sad ako bi Distrikt severno Kosovo imao sva gore navedena ovlašćenja i još neka ne-navedena, da li bi ga to činilo državom? Svakako ne. Ne bi imao vojsku pošto je demilitarizovana zona. Pitanje državljanstva stanovnika Distrikta bi ostalo u okvirima rešenja iz Ahtisarijevog plana, odnosno stanovnici Distrikta bi zadržali pravo na dvojno državljanstvo, kosovsko i srpsko. Takođe, građani Distrikta severno Kosovo bi osim za svoje institucije učestvovali i na izborima koje organizuju Kosovo i Srbija. Takođe, Distrikt se ne bi mešao u izvorna ovlašćenja ni Srbije, ni Kosova, u uspostavljanju i vođenju diplomatskih odnosa, osim u delu koja se direktno tiču Distrikta kada bi on bio konsultovan.
Verujem da će jedan deo onih koji pročitaju ovaj tekst, kao i onih koji takođe poznaju problematiku Brčko Distikta reći da je ovakvo rešenje, kao što je gore navedeno neprimenljivo po pitanju severnog Kosova, jer je Brčko sastavni deo jedne nad-entitetske tvorevine, odnosno Bosne i Hercegovine. Ipak sam mišljenja da je kreativnost neophodna na svim stranama ako se želi pronaći rešenje. Specifične okolnosti zahtevaju i takve odluke, ako postoji dobre volje. Distrikt severno Kosovo, sa gore navedenim položajem, i Srbija i Kosovo bi mogli da prisvoje kao nešto svoje i integralno, dok bi realno Distrikt bio isključivo samostalan i to u onoj meri koja je neophoda stanovništvu severnog Kosova da uređuje svoj život.
Postoji još niz pojedinosti koje bi trebalo razraditi na korist svih strana, te zarad postizanja mirnog i održivog rešenja kosovskog problema. Ovo je samo autorovo viđenje jednog od mogućih kompromisnih i mirnih rešenja, a njih je ostalo zaista malo: status quo, podela ili autonomija severa. Sve ostalo gura Balkan u novi sukob ili vodi ka novom iseljavanju preko 70.000 stanovnika severnog Kosova.
Marko Jakšić je diplomirani pravnik, zaposlen u Visem sudu u Kosovskoj Mitrovici
To keep up-to-date with the work of TransConflict, please click here. If you are interested in supporting TransConflict, please click here.
Pingback : Ja bloger? :D | jaksicmarko
krajnje zanimljiv i paznje vredan predlog.
Nekoliko važnih osobina entiteta nije preneto na Distrikt. Distrikt je demilitarizovan, a entiteti imaju oružane snage. Ne postoji državljanstvo Distrikta. Državljani BiH u Brčko Distriktu su građani entiteta, i glasaju na entitetskim izborima. Brčko Distrikt se ne pominje u Ustavu BiH jer je kasnije uspostavljen, ali ostaje obuhvaćen Ustavom. Mada, Vaša ideja je suviše idealna u odnosu na uslove koje nam nameće Vlada i Zapad.
Svakako interesantan clanak sa mnostvom predloga,mada po meni tesko primenljivih na ovom delu i to iz vise razloga:
1.Eventualnom primenom bilo kog od gore pomenutih resenja anulira se pravo vecinskog stanovnistva na Severu-Srba na njihovu percepciju zivota
2.Ne postovanje volje gradjana tog dela za iskljucivoscu Pristine kako za administrativni tako i za bilo lo koji drugi vid centra
3. Ako je “ispostovana” volja Albanaca na delu teritorije za “samo-opredeljenjem nevidim zasto ista nebi bila ispostovana na onom delu gde zivi vecinsko Srpsko stanovnistvo
Nazalost vlast iz Beograda zarad svojih licnih ili iz razloga ocigledne uslovljene podrske od strane EU ili ti sada vec sve ociglednijim obecanjima datim pokroviteljima 5.Oktobarske revolucije ostaje rasrtzana izmedju istih i polako gubi na svom ionako poljuljanom kredibilitetu…
Pingback : Северно Косово – ћорскокак у бриселским преговорима | jaksicmarko blog